Zahvaljući stereotipima, ljudi često imaju, na izgled jasnu predstavu o tome kako izgleda „inteligentna osoba“ — neko ko je uvek smiren, pažljivo bira reči, govori odmereno i deluje kao da sve ima pod kontrolom. Međutim, psihološka istraživanja poslednjih godina sve više ruše taj stereotip.
Naučnici koji proučavaju jezik, kognitivne procese i način na koji mozak obrađuje informacije otkrili su da neke navike, koje ljudi često smatraju čudnim ili nepristojnim, zapravo mogu biti povezane sa višim nivoom inteligencije i boljim verbalnim sposobnostima.
Dve posebno zanimljive navike izdvajaju se u velikom broju istraživanja.
Pričanje sa samim sobom naglas
Mnogi ljudi i dalje smatraju da je pričanje sa sobom znak rasejanosti, ekscentričnosti ili čak problema sa mentalnim zdravljem. Ipak, istraživanja pokazuju potpuno drugačiju sliku.
Studija koju su 2012. godine sproveli Geri Lupjan i Danijel Svingli pokazala je da ljudi koji naglas ponavljaju ono što traže lakše i brže pronalaze određene objekte. U eksperimentu su ispitanici tražili određeni predmet među velikim brojem slika, a oni koji su izgovarali naziv predmeta naglas bili su značajno uspešniji.
Naučnici smatraju da izgovaranje reči aktivira dodatne procese u mozgu i pomaže fokusu. Drugim rečima, kada misao izgovorimo naglas, mozak je obrađuje efikasnije.
Kasnija istraživanja, uključujući pregled objavljen 2023. godine u časopisu Frontiers in Psychology, pokazala su da „self-talk“ može pomoći u rešavanju problema, održavanju koncentracije, organizaciji misli i kontroli emocija.
To znači da pričanje sa sobom nije znak manjka kontrole, već često način na koji mozak efikasnije organizuje informacije i održava fokus.
Psovanje i inteligencija
Još jedna navika koju društvo često povezuje sa manjkom obrazovanja ili rečnika jeste psovanje. Međutim, istraživanja pokazuju da je stvar mnogo složenija.
Psiholozi Kristin i Timoti Džej sproveli su 2015. godine istraživanje u kojem su ispitanici radili testove verbalne fluentnosti — trebalo je da navedu što više reči za određeno vreme. Nakon toga, dobili su zadatak da navedu što više psovki koje znaju.
Rezultati su pokazali zanimljivu povezanost: ljudi koji su imali bogatiji opšti vokabular takođe su znali i više psovki. Drugim rečima, osobe sa boljim verbalnim sposobnostima često imaju širi rečnik u svakom smislu, uključujući i „tabu“ izraze.
Istraživači ističu da pravilna upotreba psovki zahteva razumevanje društvenog konteksta, emocija i nijansi jezika. Dobro tempirana psovka ponekad može preneti emociju preciznije nego duga i pažljivo sastavljena rečenica.
Ipak, postoji i druga strana priče. Istraživanja pokazuju da ljudi koji često psuju i dalje ostavljaju utisak manje inteligentnih i manje pouzdanih osoba, bez obzira na stvarne verbalne sposobnosti.
Inteligencija često ne izgleda onako kako očekujemo
Psihologija sve više pokazuje da inteligencija nije nužno povezana sa hladnim, savršeno kontrolisanim ponašanjem koje često viđamo u filmovima ili popularnoj kulturi.
Neke navike koje društvo smatra čudnim ili nepristojnim mogu zapravo biti znak aktivnog, brzog i efikasnog načina razmišljanja. Naravno, kontekst je važan — znati kada nešto treba reći jednako je važno kao i sama sposobnost izražavanja.
Na kraju navike koje često deluju čudno ili nepristojno ponekad mogu otkriti mnogo više o načinu na koji mozak funkcioniše nego što većina ljudi pretpostavlja.
