Redovna fizička aktivnost odavno se povezuje sa boljim zdravljem srca, mišića i opštim kvalitetom života, ali sve više naučnih dokaza ukazuje na to da kretanje može imati izuzetno važnu ulogu i u očuvanju zdravlja mozga. Novo istraživanje pokazuje da čak i relativno skromna svakodnevna aktivnost može pomoći u usporavanju procesa koji vode ka Alchajmerovoj bolesti.
Prema navodima koje prenosi Time Magazine, naučnici su otkrili da osobe koje su pod povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti mogu značajno usporiti kognitivno propadanje ukoliko ostanu fizički aktivne.
Aktivniji ljudi imali do 54 odsto manji rizik od kognitivnog pada
Studija objavljena u naučnom časopisu Nature Medicine obuhvatila je skoro 300 ispitanika koji još nisu pokazivali simptome demencije, ali su imali povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Kod njih su snimanja mozga pokazala prisustvo amiloidnih plakova – naslaga proteina koje se smatraju jednim od glavnih obeležja ove bolesti.
Istraživači su tokom prosečno devet godina pratili kako se bolest razvija, koristeći napredne metode snimanja mozga i objektivno merenje fizičke aktivnosti pomoću pedometara.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su svakodnevno pravile najviše koraka imale čak do 54 odsto sporiji kognitivni pad u poređenju sa onima koji su bili neaktivni. Pored toga, kod fizički aktivnijih ispitanika sporije je napredovalo i funkcionalno propadanje, odnosno gubitak sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput oblačenja, lične higijene i drugih rutinskih zadataka.
Veza između fizičke aktivnosti i procesa u mozgu
Naučnici su posebno pratili odnos između amiloida i drugog proteina poznatog kao tau. Dok amiloid predstavlja rani pokazatelj rizika za Alchajmerovu bolest, upravo se nakupljanje tau proteina snažno povezuje sa propadanjem nervnih ćelija i gubitkom kognitivnih funkcija.
Iako nivo amiloida kod ispitanika nije značajno menjan tokom istraživanja, pokazalo se da su fizički aktivnije osobe sporije razvijale štetne naslage tau proteina. To sugeriše da vežbanje i kretanje mogu da ublaže negativan uticaj procesa koji dovode do razvoja bolesti.
Dovoljno je i nekoliko hiljada koraka dnevno
Jedan od zanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da korist nije rezervisana samo za veoma aktivne ljude. Pozitivni efekti primećeni su već kod osoba koje su pravile oko 3.000 koraka dnevno, posebno među onima koji su prethodno vodili sedentaran način života.
Istraživači navode da se najveća korist ostvaruje između 5.000 i 7.500 koraka dnevno. Nakon toga se pozitivni efekti i dalje zadržavaju, ali dodatno povećanje aktivnosti ne donosi proporcionalno veće koristi.
To je posebno ohrabrujuća vest za starije osobe i one koje nisu navikle na intenzivno vežbanje, jer pokazuje da i manje promene životnih navika mogu imati značajan uticaj na zdravlje mozga.
Fizička aktivnost nije lek, ali može biti važan deo prevencije
Kako prenosi Time Magazine, autori istraživanja naglašavaju da fizička aktivnost ne predstavlja lek za Alchajmerovu bolest. Međutim, rezultati snažno ukazuju da bi redovno kretanje trebalo da bude važan deo strategije prevencije kod osoba koje imaju rane biološke pokazatelje bolesti, ali još nemaju simptome.
Naučnici smatraju da bi kombinacija zdravog načina života, fizičke aktivnosti i savremenih terapija mogla da pomogne u odlaganju razvoja bolesti i očuvanju kognitivnih sposobnosti tokom dužeg vremenskog perioda.
Poruka istraživanja je jasna: dijagnoza ili povećan rizik od Alchajmerove bolesti ne znače nužno brz i neizbežan pad mentalnih sposobnosti. Svakodnevna šetnja i redovno kretanje mogu biti jednostavan, ali moćan alat u očuvanju zdravlja mozga.
